I am poor impulsive sinful generous selfish jealous dissatisfied kind-nature poet…
U Parizu 5. jula 1927. „Shakespeare and Company” – izdavačka kuća koju je vodila znamenita Silvija Bič objavljena je Džojsova zbirka od svega – 13 – pesama. Pesme su nastale (ili nastajale) od 1904. do 1924. godine u Dablinu, Trstu, Cirihu i Parizu, vremenski period koji obuhvata razdoblje rada na „Dablincima”, „Portretom umetnika u mladosti” i „Ulisom”; svojevrsna su lirska autobiografija pisca. Ezra Paund odbija da objavi zbirku: “They belong in the bible or in the family album with the portraits.” Ipak, knjiga je, za Džojsova života doživela – tri – izdanja; drugo izdanje (svega dvadeset i pet primeraka) „Lučijina knjiga”, koju je Lučija Džojs ilustrovala objavljeno je 1932. u saradnji „Obelisk Press”-a iz Pariza i izdavačem Dezmondom Harmsvortom iz Londona. Korice knjige, što je Džojsu naročito značajno, bile su svetlozelene, u boji njegove omiljene jabuke „Calville blanc d’hiver”.
Knjigu sam prevodio pre svega kao stilsku vežbu u vreme intezivnog rada na prevodima – songova! – „Kamerne muzike”. Uz nužan i obavezan predgovor, pesme sam – iako je i prevod svojevrsni komentar pesme – izdažno i u skladu sa sopstvenim mogućnostima komentarisao, ponekad varirajući sopstvene prevode: Jer (ne) postoji konačan prevod pesme! U prvo izdanje uvrstio sam, valjda premijerno, prevod Džojsove deseteračke invektive „Gas from a Burner”.
Cvet darovan mojoj kćeri
Kao i ova ruka što je daje
Ko đul tanana je i ova ruka bela
I sve bleđa duša joj se predaje
Vrtlozima vremenskoga vrela
Kao đulistan-tanan – tanano
Ti divlje čudo
U spokojnom oku ti si sneno,
Plavokrvo moje čedo
Trst, 1913.
Voki Erceg
Iz Predgovora
Međutim, Džejms Džojs je i prevodio, a kada kažem prevodio mislim da je prevodio – i – poeziju. Treba uporediti njegov prevod Verlenove „Chanson d’automne” („Jesenje šansone”) i prevod Artura Simonsa (…) koliko je te prevodilačke strasti bilo u Džojsu – mada je njegov prevodilački opus ipak skroman – svedoči i podatak da je oko 1918–19, umesto kvazisoneta „Sećanje na igrače u ponoć u ogledalu”, nameravao da uvrsti pesmu austrijskog pesnika Feliksa Berana „Des Weibes Klage” (koju je Džojs preveo kao, „Lament for the Yeomen”)
PRVO IZDANJE DOSTUPNO NA
”Jedne prilike, ne samo da bih zadržao misli na knjizi koju prevodim, već da bih u potpunosti obratio pažnju na način na koji trgovci izvikuju i nude svoje proizvode, spustio sam se na tzv. gradsku pijacu u Banjaluci; naslov zbirke „Pomes Penyeach” – treba čitati kao pomes penič – oponaša taj užurban govor trgovaca, ali ne treba zaboraviti, napominje francuski prevodilac Žak Borel, i „da su sve pijace ovog sveta pune slovnih grešaka”!**
Iz Predgovora ("O naslovu. Cheapen Eponyms": Ili kupite ovu knjigu, svega dvanaest franaka".Voki Erceg
Autor fotografije: Dragica Mugoša