When will you write an Italian work about our town? Why not? Italo Svevo
Daleko od mora: Padova. Zatišje srednje životne dobi. Noć. Tama istorije spi u Piazza delle Erbe pod lunom. Ispod volta u mračnim stradunima pokraj reke, kurve vrebaju odveć usamljene gospare: Cinque servizi per cinque franchi. Talas mračnog prisustva, iznova i iznova i iznova.
Moje oči svenu u pomrčini, moje oči svenu u pomrčini, moje oči svenu, ljubavi.
I iznova. Ne više. Mračna ljubav. Mračna žudnja. Ne više. Zatamnjenje.
L(ij)evo, na fotografiji: “Il Metro Cubo”, brothel, Via Pescheria 7: Between the Jewish ghetto and the seaside district of Cavana the old town housed no fewer than 40 brothels where 200-400 prostitutes were available around the clock. A veiled reference to the tiny brothel named “Il metro cubo” may be found in a letter from Joyce to Svevo where Joyce refers to “the houses of public insecurity” in the area. (Preuzeto sa The Trieste of James Joyce).
U poslednjih dvadesetak godina o ovom još uvek marginalizovanom ali nipošto marginalnom, za života neobjavljenom Džojsovom delu, piše se sve više. Prevedeno je na sve veće svetske jezike (u Italiji i Španiji postoje čak dva različita prevoda) – i sve češće stranice “Đakoma Džojsa nalaze se među prstima i pred očima čitaoca, a to je ono najbitnije! “Lirski dnevnik” – 50 epifanija – omaž Trstu.
Cvet što ga je dala mojoj kćerki. Nežan dar, nežan darivatelj, nežno plavokrvo dete.
Voki Erceg
Iz Predgovora
Međutim, Džejms Džojs je i prevodio, a kada kažem prevodio mislim da je prevodio – i – poeziju. Treba uporediti njegov prevod Verlenove „Chanson d’automne” („Jesenje šansone”) i prevod Artura Simonsa (…) koliko je te prevodilačke strasti bilo u Džojsu – mada je njegov prevodilački opus ipak skroman – svedoči i podatak da je oko 1918–19, umesto kvazisoneta „Sećanje na igrače u ponoć u ogledalu”, nameravao da uvrsti pesmu austrijskog pesnika Feliksa Berana „Des Weibes Klage” (koju je Džojs preveo kao, „Lament for the Yeomen”)
PRVO IZDANJE DOSTUPNO NA
...
Fragmenti i (o) nekoliko ličnosti "Džakomo Džojsa".
Iz komentara “Đakoma Džojsa”: U pitanju je citat iz „Lauretanskih litanija”: „Virgin most prudent…”, odnosno (latinski): „Virgo
prudentissima”. Ove litanije odobrio je papa Siksto V 1589. godine. Nazivaju se i „Litanije Blažene Djevice Marije”. Fric Sen kaže da neimenovana devojka-ženica Đakoma Džojsa „ne samo što se pojavljuje u različitim varijacijama raspoloženja, već i u nizu analogija koje obuhvataju širok raspon arhetipskih manifestacija Žene”. Ovde Džojs „svoj
predmet žudnje” poredi sa Bogorodicom, a već u idućem fragmentu bleska čipkani porub i istodobno pitanje: „Si pol?” (na tršćanskom dijalektu, otprilike: „Dozvoljavate li?”). Italo Zvevo – koji je možda čitao „Đakoma Džojsa” u vreme dok je ovo delo nastajalo – mora da je bio oduševljen ovakvim erotsko-sakralnim, tekstualnim maštarijama.
Iz komentara “Đakoma Džojsa”: U pitanju je citat iz „Lauretanskih litanija”: „Virgin most prudent…”, odnosno (latinski): „Virgo
prudentissima”. Ove litanije odobrio je papa Siksto V 1589. godine. Nazivaju se i „Litanije Blažene Djevice Marije”. Fric Sen kaže da neimenovana devojka-ženica Đakoma Džojsa „ne samo što se pojavljuje u različitim varijacijama raspoloženja, već i u nizu analogija koje obuhvataju širok raspon arhetipskih manifestacija Žene”. Ovde Džojs „svoj
predmet žudnje” poredi sa Bogorodicom, a već u idućem fragmentu bleska čipkani porub i istodobno pitanje: „Si pol?” (na tršćanskom dijalektu, otprilike: „Dozvoljavate li?”). Italo Zvevo – koji je možda čitao „Đakoma Džojsa” u vreme dok je ovo delo nastajalo – mora da je bio oduševljen ovakvim erotsko-sakralnim, tekstualnim maštarijama.
Mekan, zgužvan, svetlozelen zastor zatamnjuje foaje. Uska pariska soba. Do malopre tu je ležala frizerka. Ljubio sam njene čipkane čarape i porube njene pohabane crne prašnjave suknje. To je druga. Ona. Gogarti je svratio juče da se predstavi. Zbog Uliksa. Simbol intelektualne savesti …. onda? Irska? A šta je sa mužem? Eno ga šparta hodnikom u svojim plitkim cipelama ili igra šah protiv sebe sama. Zašto smo ostavljeni ovde? Do malopre frizerka je ležala ovde i stiskala moju glavu među kvrgavim kolenima …. Intelektualni simbol moje rase. Čujete li? Opkoljava nas i guši sumora. Čujete li?
– Nisam ubeđena da se takve delatnosti duha ili tela mogu nazvati nezdravim –
Ona govori. Nemoćan glas što dolazi iz udaljenosti, dalje od hladnih zvezda. Glas mudrosti. Slušam te! O nastavi, slušam te, prosvetli me. Prvi put čujem taj glas.
Ona zmijâ ka meni duž zgrčenog foajea. Ne mogu da se pomerim niti da govorim. Zmijav napor zvezdanorođenog mesa. Bludničenje nad mudrošću. Ne. Odlazim. Idem.
– Džim, ljubavi! –
Meke izljubljene usne sisaju mi levo pazuho: gmizav poljubac po mirijadi vena. Gorim. Grčim se poput lista što gori. Iz mojega desnog pazuha izvija se otrovan plam zmijskog zuba. Zvezdana zmija me je dotakla: hladna zmija noći. Izgubljen sam!
– Nora! –
Držim predavanje o Šekspiru znanja željnom Trstu: Hamlet, zborah ja, koji je učtiv i prema plemenitima i prema prostodušnima, grub je jedino spram Polonija. Možebiti da, budući ogorčeni idealista, u roditeljima svoje dragane on vidi samo groteskne napore prirode da stvori njenu sliku ………… Jeste li pribeležili to?
Tek što napustim dom Ralijevih nabasam na nju iznenada, jer oboje udeljujemo milostinju slepom prosjaku. Ona uzvraća na moj nenadan pozdrav tako što prevrće i odvraća svoje crne baziliske oči. E col suo vedere attosca l’uomo quando lo vede. Hvala ti za ove reči, meštre Bruneto.
Kao i ova ruka što je daje
Krhka je i ova ruka bela
I sve bleđa duša joj se predaje,
Vrtlozima vremenskoga vrela.
Ti divlje čudo — svenežno
Kao što latica se svije
U spokojnom oku ti si sneno,
Plavokrvo moje čedo.
Pohitam iz prodavnice duvana i zovem je po imenu. Ona se okreće i zastaje da čuje moje smetene reči o lekcijama, časovima, lekcijama, časovima: a u svetlu opalnog proplamsaja njeni obrazi polagano crvene. Ah, ne plaši se – spokojna budi.
Mio padre: i najmanji njen napor prepoznatljiv je i njoj svojstven. Unde derivatur? Mia figlia ha una grandissima ammirazione per il suo maestro inglese. Lice staroga, lepo, zajapureno, sa izraženim jevrejskim crtama i dugim sedim zaliscima, okreće se prema meni dok hodamo niz strminu zajedno. O! Sjajno rečeno: učtivost, dobroćudnost, radoznalost, poverenje, sumnjičavost, neizveštačenost, bespomoćnost godina, samouverenost, otvorenost, otmenost, iskrenost, opreznost, zanos, saosećanje: savršena smesa: Ignjacije Lojola, pohitaj da mi pomogneš.